wirelesslove

Da li je moguce? Pa on je drugi covek iz moje proslosti koji mi se vraca u zivot! Pa ni sa prvim bivsim ne znam sta cu?! Da li sve nedovrsene stvari moraju da se vrate da bi stavili tacku. Da li jednostavno proslost mora biti odgovor, a ne pitanje...jer tri tacke se ne priznaju? Izgleda da mora da mi se vrati, da je prozivim ponovo, da zavrsim sa njom. Jer nije bitno kada vi mislite da je kraj, vec kad ona to odredi. Mozda raskid i mora da se zavrsi, bolom, suzama, i patnjom, moza neko jednostavno mora da izadje povredjen i mozda je to jedini nacin za kraj, a da znate da je zaista gotovo. Mozda je tako i bolje? Tesko je ziveti proslost u sadasnjosti, jer onda nikada ne znate sta je buducnost... 

 Javio se i on, dugo se nismo culi..... uvek je tesko definisati odnos sa bivsim....pokusavam da ostanem sa svima prijatelj, ali mozda je nekad bolje zatvoriti vrata... Njemu ne bih mogla, bili smo klinci kad smo delili svet koji se tada cinio nas. Sta znate sa 15 godina?! Mnogo toga ne znam ni sada.... Jos u to vreme, osetila sam njegov uspeh, ima  to neko ludilo u sebi kao i ja. A opet ta smirenost i bezbrizan duh privukli su me kod njega... Veze na daljinu- uvek su me htele, nikad uspevale...otisao je preko .....ali vidjali smo se, emocije su lebdele oko nas...i sve je to preraslo u prijateljstvo...

 Dosta kasnije, vratio se. Imali smo tu noc ispod baldahina u turskoj svili...veruje on u boga, samo se njegov zove Alah. To jutro u zoru, probudio me je glas hodza, koji je dopiao iz dzamija, ceo grad je ozvanjao molitvom. To je bio moj prvi suset sa Mostarom. Odveo me je na jutarnju molitvu, iz moje radoznalosti....zene u salvarama, uvijene sa svih strana..... ne, to jednostavno nije bio moj svet. I taman kada sam htela da mu kazem, da nemam nista  protiv ni jedne vere na svetu, ali da ja ipak zivim na evropskoj strani Istanbula, poljubio me je na kapiji, a to oznacava da s nekim zelite da provedete ceo zivot....tako mi rece jedna baka koja je ulicom prodavala rahatluk... I dok mi je glavom prolazilo sta misli, rekao mi je da ide da studira preko i da je ipak odlucio da se bavi pevanjem...da ce se tamo lakse probiti nego kod nas, jer ima zaledjinu... po ko zna koji put, opet sam na isto mestu- na rastanku. Otisao je. 

Stigao mi je CD na kucnu adresu, divan omot, na njemu on sladji nego ikad....muzika sa stilom.... iskrena... i jedna pesma koja mi ne da mira, kao da je znam od negde....a tada shvatam da je to pesma o nama....listam sadrzaj.... "ova je za tebe, to je nasa pesma...i da znas, najslusanija je ovde..." Spremi se, stizem sa CD i u Srbiju, osvajam i vas... jer do sada skoro cela ex-yu je moja...

Sok i neverica, to je jedino stanje sa kojim se "druzim" vec danima. Ima li jos neko? Sva sreca  pa ih nje bilo puno :) da sam Samanta iz SEX&CITY morala bih da napravim i cekaonicu... :D ako nista, bar sam shvatila vreme je...

-halo..

-halo! Navrati kod mene...

vreme je da resim prvo pitanje- "srce ili glava?" 

Spavam sa svojim bivsim deckom. To i ne bi bilo tako strasno, jer kazu najbolje je poznato, da nije se taj raskid zavrsio kobno... nisam mogla vise da vucem tu vezu, da budem ona koja ce morati da zivi za oboje, heh onog trenutka kada sam shvatila da cu ja morati da iniciram nas prvi sex puklo je... jednostavno je puklo....na hiljade komadica....otisao je u vojsku da me zaboravi... i nikad nismo spavali.....mada tada i nismo bili toliki klinci, bio je vec vreme....posle pet godina srecemo se na Facebook-u.... U medjuvremenu mala mrvica je pozelela da prestane da bude ona koja ce da vuce stvari, da bude ambicioznija i energicnija od drugih...umorila se od toga, i pokusala je nesto novo, da uziva u muskarcima kao sto su neki uzivali u njoj. Nema ljubavi, malo druzenja, po koja rec i dobar sex.... heh ko bi rekao, mene niko ne zna takvu, jer ja sam ona koja jos veruje u ljubav...ili je bar verovala... i tako nekoliko glupih kombinacija u kojima sam se osecala pozeljna, uzivala u paznji i u svojoj ulozi ledene kraljice. Sto sam bila veca kucka prema njima vise su me voleli... dok nije naleteo on. Video me je u novoj svetlosti, rekao i da je on otvoren za takve kombinacije, da u poslednje vreme samo to fura,i  otvoreno sam ga pozvala na kres kombinaciju...

Sta mi bi? hej pa mi se nikad nismo....a oduvek sam zelela.... 

Posle prvog puta cula sam pricu iz njegovih usta, kako je najbolje da prekinemo, jer ne zeli da me povredi a kad tad ce morati, da je on malo zbunjen, da ne oseca one emocije koje je ranije imao, i da ima osecaj kao da ovo vreme od 5 godina nije ni proslo, vec da smo samo nastavili tamo gde smo stali... ali pre svega kako ne zeli da unisti nase prijateljstvo jer cim nadje neku dragu osobu ja cu biti ta koja pati?! ostadoh u soku, hej ko je koga ovde zvao na tucanje??? popizdela i rekla - nikad vise nista sa bivsima! Jer da treba da budu sadasnji ne bi se zvali bivsi. Pa ja sam tebe zvala na sex, da te "iskoristim" a ne ti mene!

I evo opet pravim gresku, javio se on, da prosetamo kao, rekao da me je sanjao i da me je zeljan, da je ono vece bio poljuljan, i sve ostalo je bajka, sex u prirodi, erupcija strasti...

A ja sada sam ja poljuljana....cak i kad mu gledam sliku - nervira me. Mnogo toga me dovodi do ludila kod njega, mislim naravno na negativne stvari,ne razumemo se, imamo drugacije poglede na zivot,nervira me cak nacina na koji hoda, u sustini nigde se ne slazemo, sem u sexu. Tu smo neprevazidjeni, neponovljivi. I znam sta mi glava govori- batali sve to, kreni dalje, ima toliko ljudi kojima je stalo, da je trebalo da opstane opstalo bi. Jer ja jednom volim, jednom ljubim ali nikada dva puta...

A srce, ono nema pojma, lepo mi je dok traje, cim se zavrsi vec nije to to, ali ima trenutaka kada mi nedostaje...mada nisam vise sigurna sta....on ili ono sto dajemo jedno drugom. Smeta mi sto dok setamo izbegava svaki kontakt,svaki susret koji nema veze sa sex-om.  Nervira me sto su nasi susreti vezani samo za savrsen sex, i svaki razgovor se vrti oko toga, kao da smo sve ispricali i iziveli za te dve godine, ali posto nije bilo sexa sad ga treba nadohnaditi... umorna sam od toga,i ne mogu da razumem sebe.

kad smo raskinuli, kad smo se razilazili, rekla sam, ko zna mozda se jednog dana ponovo sretnemo , mozda nam se ukrste putevi......zao mi je sto sam te upoznala ovako rano, ja se jos nisam izivela i znam da mi je potrebno to....a nisi ni ti... I eto predvidela sam, sreli smo se. I ko zna mozda je dosao da bi mi naplatio dug... mozda je vreme da ja sada odem u "vojsku". I lako je reci, prestani, idi dalje.....ali uvek imam u glavi trunku sumnje koja me izjeda. Mozda ne mozemo jedno sa drugim , ali ne mozemo ni jedno bez drugog. Mozda lazemo oboje,  iako uzivamo da povredjujemo jedno drugo,svaki put kad se cujemo, peckamo, ujedamo, bockamo i spustamo najgore moguce (prednjacim ja)...mozda samo dobro lazemo....jer mozda tu ipak ima nesto vise....  sem proslosti-za koju on tvrdi da je "kriva" za sve.

i sta sad? 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• proslost u sadasnjosti
• srce ili glava?

• Generalna [0]
• proslost u sadasnjosti [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom