wirelesslove

proslost u sadasnjosti

wirelesslove | 27 Septembar, 2009 00:09

Da li je moguce? Pa on je drugi covek iz moje proslosti koji mi se vraca u zivot! Pa ni sa prvim bivsim ne znam sta cu?! Da li sve nedovrsene stvari moraju da se vrate da bi stavili tacku. Da li jednostavno proslost mora biti odgovor, a ne pitanje...jer tri tacke se ne priznaju? Izgleda da mora da mi se vrati, da je prozivim ponovo, da zavrsim sa njom. Jer nije bitno kada vi mislite da je kraj, vec kad ona to odredi. Mozda raskid i mora da se zavrsi, bolom, suzama, i patnjom, moza neko jednostavno mora da izadje povredjen i mozda je to jedini nacin za kraj, a da znate da je zaista gotovo. Mozda je tako i bolje? Tesko je ziveti proslost u sadasnjosti, jer onda nikada ne znate sta je buducnost...

Javio se i on, dugo se nismo culi..... uvek je tesko definisati odnos sa bivsim....pokusavam da ostanem sa svima prijatelj, ali mozda je nekad bolje zatvoriti vrata... Njemu ne bih mogla, bili smo klinci kad smo delili svet koji se tada cinio nas. Sta znate sa 15 godina?! Mnogo toga ne znam ni sada.... Jos u to vreme, osetila sam njegov uspeh, ima to neko ludilo u sebi kao i ja. A opet ta smirenost i bezbrizan duh privukli su me kod njega... Veze na daljinu- uvek su me htele, nikad uspevale...otisao je preko .....ali vidjali smo se, emocije su lebdele oko nas...i sve je to preraslo u prijateljstvo...

Dosta kasnije, vratio se. Imali smo tu noc ispod baldahina u turskoj svili...veruje on u boga, samo se njegov zove Alah. To jutro u zoru, probudio me je glas hodza, koji je dopiao iz dzamija, ceo grad je ozvanjao molitvom. To je bio moj prvi suset sa Mostarom. Odveo me je na jutarnju molitvu, iz moje radoznalosti....zene u salvarama, uvijene sa svih strana..... ne, to jednostavno nije bio moj svet. I taman kada sam htela da mu kazem, da nemam nista protiv ni jedne vere na svetu, ali da ja ipak zivim na evropskoj strani Istanbula, poljubio me je na kapiji, a to oznacava da s nekim zelite da provedete ceo zivot....tako mi rece jedna baka koja je ulicom prodavala rahatluk... I dok mi je glavom prolazilo sta misli, rekao mi je da ide da studira preko i da je ipak odlucio da se bavi pevanjem...da ce se tamo lakse probiti nego kod nas, jer ima zaledjinu... po ko zna koji put, opet sam na isto mestu- na rastanku. Otisao je.

Stigao mi je CD na kucnu adresu, divan omot, na njemu on sladji nego ikad....muzika sa stilom.... iskrena... i jedna pesma koja mi ne da mira, kao da je znam od negde....a tada shvatam da je to pesma o nama....listam sadrzaj.... "ova je za tebe, to je nasa pesma...i da znas, najslusanija je ovde..." Spremi se, stizem sa CD i u Srbiju, osvajam i vas... jer do sada skoro cela ex-yu je moja...

Sok i neverica, to je jedino stanje sa kojim se "druzim" vec danima. Ima li jos neko? Sva sreca pa ih nje bilo puno :) da sam Samanta iz SEX&CITY morala bih da napravim i cekaonicu... :D ako nista, bar sam shvatila vreme je...

-halo..

-halo! Navrati kod mene...

vreme je da resim prvo pitanje- "srce ili glava?"